Основна школа "Бранко Ћопић" Бјелајце, Мркоњић-Град
Osnovna škola "Branko Ćopić" Bjelajce, Mrkonjić-Grad
                                                                            skolabje@teol.net

Почетна
страна  
   

О школи

Упис

Фотографије

Драмска секција

Рецитаторска секција

Радови ученика

Бибилиотека

Ријеч аутора 

Подаци о школи

Назив: Основна школа "Бранко Ћопић"
Мјесто: Бјелајце
Општина: Мркоњић-Град
Адреса: Бјелајце бб., 70260 Мркоњић-Град
Телефон: 050/251 173

   Развој школе

    Основна школа у селу Бјелајце први пут је почела са радом 1909. године, за вријеме аустроугарске власти. Настава се изводила у школи која се налазила на мјесту данашњег школског парка. Настава се изводила цјелодневно у једној учионици са све четири разреда, зграда је била државна. Доласком фашистичког окупатора школа престаје са радом, а зграда је запаљена (први учитељ Пезељ).

    По завршетку НОР-а школа у Бјелајцу почела је са радом 1950. године. Настава је извођена у приватној згради, Куленовић Енисе, а иста се налази у насељу "База". У овој школи радио је један учитељ а водио је по два комбинована одјељења. Оснивач школе је општина Мркоњић-Град, а школа је основана 13.08.1962. године под бројем 670.

    Године 1952. школа је преселила у просторије Задружног дома који је адаптиран за ове поребе 1959. године.

     Школске 1963/64 године школа је пресеслила у нову зграду, изграђену средствима друштвене заједнице, као и средствима и добровољним радом мјештана. Просторије школе усељене су 22.октобра, а свечано отварање школе обављено је за Дан Републике, 29.новембра 1963. године. До тада школа у Бјелајцу звала се Народна основна школа Бјелајце, а од 1963. године школа добива име Основна школа "Павао Џевер" са сједиштем у Бјелајцу.

     Исте године (1963.) у школи је уведен и V (пети) разред, а школа је проглашена Матичном школом. Формирањем матичне школе почиње и Реформа у васпитно-образовном раду. Овој школи је дато име по имену народног хероја Павла Џевера из села Сурјана, команданта пратећег батаљона Врховног штаба НОВ-е Југославије.

    У састав школе у Бјелајцу школске 1962/63 године ушле су подручне школе: Магаљдол, Лисковица и Власиње, а 1965/66. године у састав Матичне школе ушле су и подручне школе: Баљвине, Дабрац, Шеховци, Сурјан и Густовара. Школске 1965/66. године школа је прерасла у пуну основну осморазредну школу која је имала по једно одјељење од I до VIII разреда.

   1972. године школа се проширује са нових пет учионица зборницом, канцеларијама и помоћним просторијама.

   По новој организацији школске мреже на подручју општине у љето 1972. године из састава Матичне школе у Бјелајцу издвојене су подручне школе у Дабрацу, Сурјану и Шеховцима и ушле у састав нове школе у Шеховцима. И даље у саставу Матичне школе у Бјелајцу остале су подручне школе у Магаљдолу, Густовари, Доњој Лисковици, Горњој Лисковици, Баљвинама и Власињу.

   Из овог развојног периода школа је прерасла у сасвим солидну васпитно-образовну установу. Већ школске 1975/76. године Матична школа броји преко 800 ученика.

   Крајем 1991. године школа мијења име, умјесто до тада ОШ. "Павао Џевер" добива име ОШ. "Бранко Ћопић", Бјелајце.

   У току рата (1991-1995.) школа ради повремено обзиром да се налазила у зони ратних дејстава.

   26.01.1994.године обављено је освјештавање школе и обиљежена крсна слава школе "Свети Сава" (освјештење обавио свештеник Здравко Симић).

   По завршетку рата школа почиње нормално да ради 1996. године и броји 130 ученика.

   Школске 2000/01 године наставу у основној школи "Бранко Ћопић" Бјелајце похађа 140 ученика. У састав Матичне школе улазе и три подручне школе у Баљвинама, Магаљдолу и Густовари. Школа има укупно 12 одјељења и запошљава 26 радника од чега 16 наставника.

   У школској 2001/02 години- централну и три подручне, школе укупно је похађало наставу 137 ученика распоређених у 11 одјељења.

   На почетку школске године у централној школи је било 104 ученика од I до VIII разреда, а у подручним школама број ученика је био сљедећи:

                Баљвине - 18 ученика

                Магаљдол - 12 ученика

                Густовара - 13 ученика

   На крају школске године (2001/02) у школи је било 133 ученика, пошто су 4 ученика престала похађати наставу у нашој школи.

   На крају школске године од 133 ученика наставу су са успјехом завршили 129 ученика или 96,99% док су 4 ученика или 3,01% упућени да понове разред.

   Средња оцјенана нивоу школе је 3,55.

   У току школске године у школи је било запослено укупно 28 радника од чега 17 наставника.

   У школској 2002/03 години наставу је похађало 142 ученика распоређених у 10 одјељења.

   На почетку школске године централна школа је бројала 115 ученика од I do VIII разреда а број ученика у подручним школама је био сљедећи:

                Баљвине - 15 ученика

                Магаљдол -6 ученика

                Густовара - 6 ученика

   На крају првог полугодишта број ученика се повећао за два и школа укупно броји 144 ученика.

   У току I полугодишта у школи је било запослено укупно 26 радника од чега је 18 наставника.

   На крају I полугодишта од укупно 142 ученика са успјехом је завршило полугодиште 107 ученика или 75,35% док је 35 ученика или 24,65% имало недовољан успјех.

   Средња оцјена на крају I полугодишта је била 3,13%.

Текст припремио: Живко Стојановић, директор школе