Bolje pamcenje, memorija, koncentracija...

KSBL Home Page / Magazin / Bolje pamcenje, memorija, koncentracija...

...jos zanimljivih tekstova >>>

 


Bolje pamcenje, memorija, koncentracija...

Neko najbolje uči uz muziku, neko mora sve da zapiše... Postoji li neki univerzalan način za vežbanje memorije? Ako želimo da imamo dobru memoriju, moramo da je održavamo i usavršavamo. Saveti francuskog psihologa Alena Lejerija pomoći će vam da maksimalno iskoristite svoje pamćenje, što će mnogim učenicima završnih razreda srednjih i osnovnih škola koristiti pred predstojeće prijeme ispite.

Pamtimo samo ono što razumemo!

Da bismo zapamtili neku lekciju, moramo prvo da je razumemo. To je bezbroj puta eksperimentalno dokazano: ako nastavnik traži od učenika da pročitaju neki tekst, trudeći se pri tom da razumeju njegov smisao (recimo, da pronađu odgovarajuće sinonime za pojedine reči), a zatim da pročitaju drugi tekst, ali da se ne trude da shvate smisao, nego samo da pronađu greške, oni će mnogo bolje zapamtiti prvi nego drugi tekst. Postoji, dakle, samo jedan način da se lekcija zapamti: treba je pažljivo pročitati, odgonetnuti pravi smisao pojedinih reči i preformulisati teške, nerazumljive rečenice. To je trud koji moramo da uložimo ako hoćemo da je zapamtimo. U protivnom, vrlo brzo ćemo zaporaviti „naučeno“ gradivo.

Ponavljanje olakšava pamćenje...

Ovo je jedno od osnovnih pravila. Primer: „pčela“. Značenje ove reči nam je poznato zato što smo se mnogo puta sreli sa ovim insektom. I to još u najranijem detinjstvu: u parku, u dečjim knjigama, emisijama na TV... Kao posledica toga, reč „pčela“ je utisnuta u našem pamćenju. Isto važi za gradivo. Lako ćemo ga zapamtiti ako smo slušali predavanje, pa onda pročitali lekciju iz udžbenika, uradili propratna vežbanja i odgovorili na pitanja... Sve su to ponavljanja koja podstiču memoriju i olakšavaju učenje.

Učenje napamet nije gubljenje vremena!

Učenje napamet je dugo bilo zanemareno. Mislilo se da je takav način učenja gubljenje vremena. To je velika šteta, pošto ono poboljšava takozvanu leksičku memoriju, koja nam omogućava da se setimo kako se reči izgovaraju. Možda nam memorisanje imena ili godina iz lekcije iz istorije izgleda kao gubljenje vremena, ali to je veoma korisna vežba za mozak. Osim toga, tako zapamćeni podaci nam omogućavaju da budemo precizniji prilikom izlaganja naučenog gradiva.

Efikasne metode za poboljšavanje memorije.

Memorija je, slikovito rečeno, nalik na komodu sa fiokama. Ono što tražimo lako ćemo naći ukoliko znamo u kojoj je fioci. Zato povezujte pojmove koje želite da memorišete sa bojama, oblicima ili brojevima, tražite reči koje se rimuju, smišljajte pesmice...

Rezimirajte gradivo koje Želite da naučite!

Postoje dve vrste memorije: dugoročna i kratkoročna. Pre nego što dospe u dugoročnu memoriju, zapamćeni „materijal“ mora da prođe kroz kraktoročnu. Ali, u njoj može da se zadrži samo mali broj elemenata. Zato je najbolje da se lekcija podeli i sažme. Treba napraviti kratak rezime, sa naslovima, podnaslovima i po nekoliko ključnih pojmova za svaki deo. Kad napravite takvu „podlogu“, treba samo da pročitate lekciju još jednom ili dvaput i detalji će se bukvalno „nalepiti“ na tako pripremljeno „platno“.

Uz radio ili u tišini?

Istraživanja pokazuju da se efikasnost pamćenja smanjuje za 40-60 odsto ako se uči uz radio. Dok čitamo lekciju, aktivna je leksička memorija, ali na nju istovremeno deluju i reči pesama koje do nas dopiru s radija. Pošto mora da radi dve stvari istovremeno, memorija drastično gubi na efikasnosti. Međutim, ako slušamo instrumentalnu muziku, to se neće odraziti na proces učenja, pošto leksičku memoriju ništa neće odvraćati od gradiva koje želimo da zapamtimo.

* Blic

 Nazad na vrh strane

 

KSBL Home Page / Magazin / Bolje pamcenje, memorija, koncentracija...