Milorad Ulemek (poznat i kao Lukovic, Legija, Cema, Šareni), rodjen je 1965.godine u Beogradu. Trenutno je u pritvoru Posebnog odelenja Okružnog suda za organizovani kriminal kao prvooptuženi za ubistvo premijera Srbije Zorana DJindjica i bivšeg predsednika Predsedništva SR Srbije Ivana Stambolica i pokušaj ubistva Vuka Draškovica. Predao se vlastima 9. maja 2004. u Beogradu, nakon 14 meseci skrivanja.

Ulemek je rodjen i odrastao u Beogradu, gde živi do 1986...

...kada posle ucešca u pljacki prodavnice "Elan" beži u Francusku i prikljucuje se Legiji stranaca 10. aprila. U Legiji stranaca ostaje do marta 1992, što znaci da je potpisao i drugi petogodišnji ugovor, da bi tada, po izjavi otpravnika poslova francuske ambasade u Beogradu Kristijana Timonijea, dezertirao. Ubrzo se prikljucuje Srpskoj dobrovoljackoj gardi Željka Ražnatovica Arkana, paravojnoj formaciji pod komandom Državne bezbednosti MUP Srbije i u njenom sastavu ucestvuje u operacijama oko Zvornika, aprila 1992. i kasnije, sve do raspuštanja SDG pocetkom 1996. i prelaska veceg dela sastava u novoformiranu Jedinicu za specijalne operacije RDB MUP Srbije. Ulemek je takodje prešao u JSO, poznatiju kao "Crvene beretke" i tamo ubrzo postao zamenik komandanta Franka Simatovica Frenkija, trenutno u pritvoru Haškog tribunala za ratne zlocine na teritoriji bivše Jugoslavije u Sheveningenu.

VIDEO


Kada je Franko Simatovic prevremeno penzionisan 1998, Ulemek preuzima komandu nad JSO i na tom mestu ostaje do juna 2001, kada odlazi u penziju posle niza skandala koje je izazvao.

U te skandale spadaju: paljevina diskoteke "Tvrdjava" u Kuli, Vojvodina, niz prekršaja javnog reda i mira i napada na službena lica u Beogradu, što je kulminiralo pucnjavom u klubu "Stupica", kada je Ulemek bio i uhapšen i penzionisan. Uprkos tome, on ostaje fakticki komandant JSO, preko svojih ljudi Dušana Maricica Gumara, komandanta, i Milorada Bracanovica, oficira za bezbednost i obaveštajne poslove. U to vreme Ulemek je vec u poslovnim vezama sa Dušanom Spasojevicem Ducom, vodjom Zemunskog kriminalnog klana i glavnim organizatorom trgovine drogom, otmica, reketa i ubistava u Beogradu. Po dosadašnjim nalazima istrage, Spasojevic i Ulemek delili su dobit od otmica i drugih krivicnih dela, a Spasojevic se javlja kao jedan od glavnih sponzora Jedinice za specijalne operacije, u okviru njihove politike "samofinansiranja" (kupovao im je stanove, automobile, oružje, padobrane, opermu).

Pocetkom novembra 2001, Ulemek, u panici zbog napretka istrage o cetvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali (3. oktobar 1999), gde se njegovo ime javlja sve cešce, organizuje oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije, koja se prvo zatvara u svoj centar u Kuli, da bi 12. oktobra (na dan saslušanja Ulemeka kao svedoka u slucaju Ibarske magistrale) izašla na ulice Beograda sa implicitnom pretnjom državnim udarom u slucaju da Ulemek bude uhapšen. Vlada Srbije podlegla je toj uceni i na zahtev JSO smenila nacelnika Državne bezbednosti Gorana Petrovica i njegovog zamenika Zorana Mijatovica, a na njihova mesta postavila Ulemekove kandidate Andriju Savica i Milorada Bracanovica.

U leto 2002. Ulemek i njegov vojnik iz JSO Sretko Kalinic Beli pokušavaju da ubiju Ljubišu Buhu Cumeta, koji je u policijskoj Beloj knjizi oznacen kao vodja surcinskog klana.

Tada su ga promašili, ali su ubili njegovog telohranitelja Ivicu Nikolica.

Cume tada beži u inostranstvo i odatle stupa u kontakt sa srbijanskom policijom, nudeci podatke o Ulemeku, Spasojevicu i njihovim saucesnicima u organizovanom kriminalu. Ulemek krajem 2002. organizuje dizanje u vazduh Buhinih mašina za asfaltiranje puteva (šteta od petneastak miliona evra), kao opomenu i Cumetu i državi Srbiji šta je sve u stanju JSO da uradi. Pocetkom 2003. policija je vec prikupila dovoljno obaveštajnih podataka za akciju "Svedok", to jest za postupak protiv Spasojevica, Zemunskog klana i Jedinice za specijalne operacije. Tada su smenjeni Savic i Bracanovic sa cela novoformirane Bezbednosno informativne agencije Vlade Srbije (BIA), a novo rukovodstvo prikljucuje se akciji "Svedok" i stavlja policiji na raspolaganje ljudske i tehnicke resurse Agencije. Ulemek u panici objavljuje svoje pismo srpskoj javnosti 28. januara 2003, konfuzan i tup dokument iz koga je jasno samo da njega ne poštuju dovoljno, uprkos njegovim "patriotskim zaslugama".

Pošto im je jasno da vreme istice veoma brzo, Ulemek i Spasojevic odlucuju se da ubiju premijera DJindjica, ali i još neke funkcionere vladajuce koalicije DOS i tako sprece dalji tok akcije "Svedok". Tokom februara izvidjaju i prate kretanje Zorana DJindjica po Kopaoniku; pokušavaju sa atentatom, ali ne dolaze u priliku. Zahvaljujuci špijunu infiltriranom u Operativni centar DJindjicevog obezbedjenja doznali su za planirani put u Banja Luku 21. februara 2003. i pokušali atentat. Dejan Milenkovic Bagzi (po Bugsy Siegelu, njujorškom gangsteru iz dvadesetih godina) pokušao je da kamionom zaustavi DJindjicevu kolonu na putu za aerodrom, ali je DJindjicev vozac izbegao zasedu. Milenkovic biva uhapšen, ali je ubrzo pušten iz pritvora pod nejasnim okolnostima. Vlada i policija vec imaju plan da 15. marta u istovremenoj iznenadnoj akciji pohapse Zemunski klan i pripadnike JSO za koje imaju dokaze da su se bavili organizovanim kriminalom.

Dvanaestog marta 2003. Zorana DJindjica ubio je iz snajperske puške potpukovnik i pomocnik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanovic. Iste veceri proglašeno je vanredno stanje i pocela su hapšenja po vec planiranim listama. Milorad Ulemek nestaje u nepoznatom pravcu; vecina pripadnika Zemunskog klana i deo JSO bivaju pohapšeni, a 25. marta Jedinica je zvanicno raspuštena. Dušan Spasojevic i njegova desna ruka Mile Lukovic ginu 27. marta u sukobu s policijom.

Milorad Ulemek Legija predao se 9. maja 2004. policiji, tvrdeci da je svih 14. meseci proveo u svojoj kuci, gde se skrivao "po uputstvu dva visoka oficira policije" koje nije imenovao...

BEOGRAD, 22.5.2004. (Beta)

...još neke slike i tekstovi >>>

Nazad na vrh stranice